ЗВАНИЧНА СТРАНИЦА ФК ТЕШЊАР ВАЉЕВО
Оснивање и историја
Фудбалски клуб Тешњар један је од ретких клубова у граду који пола века успешно гаји имиџ "градског клуба", окупљајући искључиво дечаке са ваљевске калдрме, при чему су увек приоритет имали они рођени и одрасли у најстаријем и најпознатијем градком кварту Тешњару.
Клуб све ове године функционише и опстаје захваљујући неизмерној љубаву и ентузијзму свих оних који су га водили и за њега играли, великих заљубљеника у фудбал, стару чаршију Тешњар и град Ваљево.
Прича о њима води нас у август 1973. године када је на иницијативу Омладинске организације МЗ Стари град у Ваљеву клуб основан. Оснивачка скупштина је одржана у просторијама МЗ Стари град, тзв. „Реону“. „Реон“ је у то време био стециште окупљања у Тешњару. То је био кутак где су се окупљали сви: градска интелигенција, сељаци, Цигани Баирци, Попарци, занатлије, пензионери, војна лица и други. Клуб су основали спортски заљубљеници и ентузијасти који су доста међу собом причали о спорту, али и играли фудбал, што је било довољно да се роди ФК Тешњар.
Од самог оснивања клуб се укључио у такмичење у Општинској лиги Ваљево. За три године постојања играчи су у клубу стасали што је допринело да постану ваљевска фудбалска елита. Након освајања првог места у Општинској лиги постали су чланови Међуопштинске лиге а потом и Окружне лиге Колубара. После освајања другог места иза првопласираног Качера постаје члан Посавско подунавске зоне и те сезоне се такмичи са екипама као што су Будућност Ваљево, Железничар Лајковац, Рибница Мионица, Елинд Ваљево, Крушик Ваљево, Јединство Уб, Раднички Зорка Шабац... Након завршетка првог дела Тешњар је заузео друго место а те исте године Будућност је освојила прво место иако је била поражена од Тешњара са 2:1 и у првенственој и у куп утакмици.
Од важнијих резултата треба споменути и Куп Маршала Тита, такмичење у коме је Тешњар освојио куп МФС Ваљево. Као победник имао је прилику да се у наредној рунди такмичења састане са екипом београдског Рада, тада члана Друге савезне лиге СФРЈ. До тог сусрета са београдским Расом падали су редом Полет (Таково) 3:1, Будућност 2:1, Елинд 3:0 и Железничар (Лајковац) 1:1 (пен 6:5). Легендарни меч са Радом одигран је 9.августа 1977.године пред пуним трибинама стадиона Крушик, а Рад није дозволио изненађење и очекивано је победио резултатом 4:1.
Први председник клуба био је Ранко Миливојевић, сајџија. Под његовим мандатом Тешњар је управо одиграо најзначајнију утакмицу у својој досадашњој историји, куп утакмицу на нивоу СФР Југославије против ФК Рад са Бањице. За доживотног председника клуба је потом изабран Момчило Пиргић који је један од оснивача клуба. Свој допринос у раду клуба дали су и председници Глигорије Ненадовић, Михаило Петровић (пекар), Бора Прерадовић (молер), Божа и Дане Нешић, као и легенда међу побројанима Миша Уштаћ (брица), Радисав Лаца Велимировић , Слободан Нешић, Зоран Милић.
Једну од најуспешнијих генерација фубалера Тешњара предводили су Зоран Грујичић, Душан Божић (Шоре), браћа Божидар и Лазар Анђелковић, Светислав и Слободан Илић, затим Раде Пиргић, Зоран Милић а највећи таленат у тадашње време био је Бранко Ђукић Цврле.
Тренирало се и играло на шљакастом терену Пећине. За пола века постојања клуб је имао успоне и падове, а ни до данас није решио питање сопственог терена. После Пећине играло се на Крушику, Петом пуку, Мионици а последње две деценије стационирали смо се у комшилуку у Градцу, на игралишту код Ветеринарске станице, који су највернији навијачи Тешњара из милоште назвали "Риверсајд" по угледу на далеко познатији терен ФК Мидлзбороа из Енглеске.
Како кажу његови старији чланови клупска политика водила се у берберници Мише Уштаћа, где су играчи имали бесплатно шишање. Поред Тешњараца у првим годинама било је играча из Попара и Баира, а на утакмицама су имали и баирску музичку подршку када год би се постигао гол.
Због свог „идејног опредељења“ да задржи имиџ градског клуба Тешњар никад није „јурио“ велике фудбалске резултате. Важно им је било да остану то што јесу: Тешњарци и Ваљевци, негујући своју грађанску традицију. Доста играча је продефиловало кроз Тешњар, доста њих је одлазило у друге клубове, највише у Будућност, што је била велика част за овај клуб, али би му се потом увек враћали.
Фудбалски клуб Тешњар је сада стабилан клуб, они који га воде или у њему играју задржали су исти онај ентузијазам и вољу као и пре пет деценија. Од недавно клуб је направио велики корак подмлађивањем управе, играчког кадра и формирањем сопствене школе фудбала са циљем да ова „тешњарска прича“ има своје наследнике и да траје и даље, још много година.
Стара чаршија Тешњар
...У временима када се овдашња раја дизала против ага и бегова, када су хајдуци нападали на спахијске зиамете, живео је овде, кажу, некакав Тешњар бег. Хајдука и спахија, ага и бегова, оних негдашњих, више нема ....Остало је предање о Тешњар бегу, и раја, раја која приповеда да је место на којем је био његов посед по њему названо Тешњар. Али, раја не би била раја када би имала само једно мишљење
Неки, пак, анатемишу све приче о агама и беговима и Тешњарцима као читлучарима Тешњар бега, тврдећи упорно да је реч Тешњар дошла од узане, тесне улице, што Тешњар уистину и јесте.
Узан и кривудав, сабијен испод брда, приљубљен под његовом падином у безуспешном настојању да се удаљи од Колубаре, Тешњар дочекује и испраћа векове који теку њеним коритом.
Данас је Тешњар стари део града, негдашња чаршија, део Ваљева у коме се случајном пролазникку на трен може учинити као да је временски точак застао, а потом се вратио неколико векова уназад. Музика и граја, које се могу чути из бројних кафића и бутика, као да утихну у том тренутку, да би их заменили неки други звуци.
Из старих времена Тешњаром одјекује равномеран, оштар бат кујунџијског чекића, потмули бруј грнћарског витла, узвици трговачких калфи, тихи жамор терзија и абаџија, граја намерника пристиглих из околине, али и из далека, њиска караванских коња...
